4. јун

4. јун (4.6.) је 155. дан године по грегоријанском календару (156. у преступној години). До краја године има још 210 дана.

Догађаји

• 1133 — Немачки краљ Лотар II крунисан је за римског цара током похода на Рим, који је предузео да у Рим врати прогнаног папу Иноћентија II.
• 1745 — Битка код Хоенфридберга, између пруске и аустријске војске. Део је Рата за аустријско наслеђе, а завршена је пруском победом.
• 1783 — Француски проналазачи браћа Етјен и Жозеф Монголфје први пут су јавно демонстрирали летење балоном пуњеним загрејаним ваздухом.
• 1831 — Белгијски Конгрес прогласио је принца Леополда из династије Сакс-Кобург за првог монарха независне Белгије.
• 1859 — Француска војска под командом Наполеона III је поразила аустријску војску у бици код Мађенте.
• 1916 — Код Лавова у Првом светском рату почела је Брусиловљева офанзива руског генерала Алексеја Брусилова, која је значајно олакшала положај савезника на западном фронт и у Италији. Брусилов је у августу потукао трупе Централних сила и заробио око 400.000 војника.
• 1920 — У дворцу Тријанон код Париза силе Антанте су после Првог светског рата потписале мировни уговор са Мађарском и одузеле јој територије које је држала у оквиру Аустроугарске.
• 1942 — Почела је четвородневна битка за пацифичка острва Мидвеј, у којој су Американци нанели први озбиљан пораз Јапанцима у Другом светском рату.
• 1943 — Војним пучем збачен је са власти председник Аргентине Рамон Кастиљо.
• 1944 — Савезничке трупе ушле су у Рим у Другом светском рату.
• 1946 — Генерал Хуан Перон изабран је за председника Аргентине.
• 1970 — Британски протекторат Тонга стекао је независност у оквиру Комонвелта.
• 1989 —
  • Кинеске власти су растуриле студентске демонстрације на пекиншком тргу Тјенанмен на којима је тражена демократизација земље. Према званичним подацима погинуло је 300 људи, а 7.000 је повређено, а према извештајима већине светских медија погинуло је више хиљада људи.
  • На првим вишепартијским изборима у Пољској, након скоро 50 година, опозициона коалиција и алтернативни синдикални покрет „Солидарност“ надмоћно су победили владајуће комунисте, што је означило крај комунизма и совјетске превласти у Пољској. Вођа „Солидарности“ Лех Валенса у децембру 1990. постао је председник Пољске.
• 1991 — Комунистичка влада Фатоса Наноа у Албанији поднела је оставку након 20-дневног генералног штрајка.
• 1993 — Савет безбедности УН одобрио је слање наоружаних трупа у Босну ради заштите шест „зона безбедности“ (Сарајево, Тузла, Жепа, Сребреница, Горажде и Бихаћ) са овлашћењем да употребе оружје, а у случају потребе, одобрено је дејство НАТО авијације.
• 1996 — Европска ракета „Аријана 5“ експлодирала је 40 секунди после лансирања.
• 2003 —
  • У Обилићу на Косову у својој кући убијена су три члана породице Столић, супружници Слободан и Радмила и њихов син Љубинко. УНМИК понудио 50.000 долара награде за информације које би довеле до хапшења виновника тог злочина.
  • Хрватска влада је на шест месеци суспендовала визни режим за грађане Србије и Црне Горе, који је био на снази око 12 година.
  • На изборима у Тогоу председник Гнасингбе Ејадема, освојио је нови петогодишњи мандат. На чело државе дошао је војним ударом 1967. и важи за афричког лидера који најдуже влада.

Рођења

• 1867 — Карл Манерхајм, фински војни вођа и државник. (прем. 1951)^[1]
• 1907 — Розалинд Расел, америчка глумица, комичарка, сценаристкиња и певачица. (прем. 1976)^[2]
• 1925 — Антонио Пучадес Касанова, шпански фудбалер. (прем. 2013)^[3]
• 1929 — Каролос Папуљас, грчки политичар, председник Грчке (2005—2015). (прем. 2021)
• 1936 — Брус Дерн, амерички глумац.^[4]
• 1947 — Благоје Пауновић, српски фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 2014)^[5]
• 1956 — Кит Дејвид, амерички глумац и продуцент.^[6]
• 1960 — Милош Ђелмаш, српски фудбалер.^[7]
• 1965 — Игор Колаковић, црногорски одбојкаш и одбојкашки тренер.^[8]
• 1970 — Изабела Скорупко, пољско-шведска глумица, музичарка и модел.^[9]
• 1970 — Ричи Хотин, енглеско-канадски ди-џеј, музичар и музички продуцент.^[10]
• 1972 — Милица Михајловић, српска глумица.^[11]
• 1972 — Стоја, српска певачица.^[12]
• 1975 — Анџелина Џоли, америчка глумица и редитељка.^[13]
• 1976 — Ненад Зимоњић, српски тенисер.^[14]
• 1976 — Кејси Чејмберс, аустралијска музичарка.^[15]
• 1982 — Драгана Томашевић, српска атлетичарка (бацање диска).^[16]
• 1983 — Гиљермо Гарсија-Лопез, шпански тенисер.^[17]
• 1984 — Милко Бјелица, српско-црногорски кошаркаш.^[18]
• 1985 — Лукас Подолски, немачки фудбалер.^[19]
• 1991 — Раџив Ван ла Пара, холандски фудбалер.^[20]
• 1991 — Лоренцо Инсиње, италијански фудбалер.^[21]
• 1995 — Петар Ракићевић, српски кошаркаш.^[22]
• 1999 — Домен Превц, словеначки ски-скакач.^[23]

Смрти

• 1039 — Конрад II, немачки краљ и цар Светог римског царства. (рођ. 990)^[24]
• 1798 — Ђовани Казанова де Саингалт, италијански авантуриста
• 1941 — Вилхелм II Немачки, пруски краљ и немачки цар (рођ. 1859)^[25]
• 1951 — Сергеј Кушевицки, руски диригент^[26]
• 1971 — Ђерђ Лукач, мађарски филозоф и књижевни критичар. (рођ. 1885)^[27]
• 2004 — Нино Манфреди, италијански комичар^[28]
• 2012 — Љубиша Рајић, професор скандинавских језика на Филолошком факултету у Београду (рођ. 1947)
• 2017 — Хуан Гојтисоло, шпански писац (рођ. 1931)^[29]
• 2018 — Љубиша Јеремић, професор, књижевни критичар, историчар и теоретичар књижевности (рођ. 1938)^[30]

Празници и дани сећања

• Међународни празници
  • Међународни дан деце жртава насиља
• Српска православна црква слави:
  • Светог мученика Василиска
  • Светог мученика Јована Владимира - српског краља
  • Други васељенски сабор
  • Светог праведног Мелхиседека

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума

1. ^ „Carl Gustaf Mannerheim | Biography & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 2024-01-23. Приступљено 2024-02-01. 
2. ^ „Rosalind Russell | Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-01. 
3. ^ „Antonio Puchades - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-01. 
4. ^ „Bruce Dern | Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-01. 
5. ^ Admin (2014-12-08). „Paunović Blagoje”. reprezentacija.rs (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-01. 
6. ^ „Keith David | Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-01. 
7. ^ Admin (2020-03-05). „Đelmaš Miloš”. reprezentacija.rs (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-01. 
8. ^ „CEV - Confédération Européenne de Volleyball”. www-old.cev.eu. Приступљено 2024-02-01. 
9. ^ „Izabella Scorupco | Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-01. 
10. ^ „Richie Hawtin | Director, Music Department, Executive”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-01. 
11. ^ „Milica Mihajlovic | Actress”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-01. 
12. ^ Dedić, Haris (2022-04-12). „STOJA Biografija” (на језику: хрватски). Приступљено 2024-02-01. 
13. ^ „Angelina Jolie | Biography, Movies, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2. 10. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
14. ^ „Davis Cup - Players”. www.daviscup.com. Приступљено 2024-02-01. 
15. ^ „Kasey Chambers Songs, Albums, Reviews, Bio & More”. AllMusic (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-01. 
16. ^ „Dragana TOMAŠEVIĆ | Profile | World Athletics”. worldathletics.org. Приступљено 2024-02-01. 
17. ^ „Davis Cup - Players”. www.daviscup.com. Приступљено 2024-02-01. 
18. ^ j.t.d, ABA liga. „Milko Bjelica > Player : ABA League”. ABA Liga (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-01. 
19. ^ „Lukas Podolski - Player profile 23/24”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-01. 
20. ^ „Rajiv van La Parra - Player profile 23/24”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-01. 
21. ^ „Schede analitica di Lorenzo Insigne - a cura di Football.it”. aic.football.it. Приступљено 2024-02-01. 
22. ^ j.t.d, ABA liga. „Petar Rakićević > Player : ABA League”. ABA Liga (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-01. 
23. ^ „PREVC Domen - Athlete Information”. www.fis-ski.com. Приступљено 2024-02-01. 
24. ^ „Conrad II | Holy Roman Emperor, King of Burgundy & Italy | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-01. 
25. ^ „William II | German Emperor & Prussian King | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 2024-01-23. Приступљено 2024-02-01. 
26. ^ „Kussewitzky, Sergej - Hrvatska enciklopedija”. www.enciklopedija.hr. Приступљено 2024-02-01. 
27. ^ „György Lukács | Hungarian Marxist Philosopher, Literary Critic | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-01. 
28. ^ Rodier, Melanie. „Italy mourns death of Nino Manfredi”. Screen Daily. 
29. ^ William Grimes (2017-07-06). „Juan Goytisolo, novelist who took aim at Spanish Conservatism, dies at 86”. The New York Times. Приступљено 2020-02-29. 
30. ^ „Preminuo kritičar i teoretičar književnosti LJubiša Jeremić”. novosti.rs/vesti. Приступљено 29. 1. 2022.