Европско првенство у атлетици у дворани 2015 — скок увис за мушкарце

Такмичење у скок увису у мушкој конкуренцији на 33. Европском првенству у дворани 2015. у Прагу одржано је 7. и 8. марта у мулти-спортској 02 Арени.

Титулу освојену у Гетеборгу 2013. није бранио Сергеј Мудров из Русије.

Земље учеснице

Учествовало је 27 такмичара из 17 земаља.

Рекорди

Рекорди пре почетка Европског првенства 2015.
Светски рекорд Хавијер Сотомајор  Куба 2,43 Будимпешта, Мађарска 4. март 1989.
Европски рекорд Карло Тренхарт  Западна Немачка 2,42 Западни Берлин, Западна Немачка 26. фебруар 1988.
Рекорди европских првенстава Стефан Холм  Шведска 2,40 Мадрид, Шпанија 6. март 2005.
Најбољи светски резултат сезоне у дворани Мутаз Еса Баршим  Катар 2,41 Атлон, Ирска 18. фебруар 2015.
Најбољи европски резултат сезоне у дворани Марко Фасиноти  Италија 2,34 Хустопече, Чешка 24. јануар 2015.

Најбољи европски резултати у 2015. години

Десет најбољих европских такмичара у скоку увис у дворани 2015. године пре почетка првенства (5. марта 2015), имали су следећи пласман на европској и светској ранг листи. (СРЛ)[1][2]

1. Марко Фасиноти  Италија 2,34 24. јануар 2. СРЛ, =НР
2. Андриј Проценко  Украјина 2,33 4. фебруар 3. СРЛ
3. Димитриос Хондрокоукис  Грчка 2,32 14. фебруар 4. СРЛ, НР
4. Алексеј Дмитрик  Русија 2,31 24. јануар 6. СРЛ
4. Дмитриј Семјонов 1. фебруар
4. Данил Циплаков
4. Иван Ухов 4. фебруар
4. Матуш Бубеник  Словачка
9. Силвано Ћезани  Италија 2,30 24. јануар 14. СРЛ
9. Јарослав Баба  Чешка 27. јануар
9. Адониос Масторас  Грчка 14. фебруар

Такмичари чија су имена подебљана учествовали су на ЕП.

Сатница

[3]

Датум Време Ниво
7. март 2015. 11:10 Квалификације
8. март 2015. 15:40 Финале

Квалификациона норма

дворана или отворено
2,23 м

Освајачи медаља

Данил Циплаков
Русија Русија 		Силвано Ћесани
Италија Италија 		Адонис Масторас
Грчка Грчка

Резултати

Квалификације

Квалификациона норма за пласман 8 такмичара у финале износила је 2,31 метар (КВ). Норму није испунио ниједан такмичар, тако да су се сви пласирали на основу постигнутог резултата (кв).[4][5]

Место Атлетичар Земља ЛР ЛРС 2,14 2,19 2,24 2,28 Резул. Бел.
1. Јарослав Баба Чешка Чешка 2,37 2,30 о о о о 2,28 кв
2. Адонис Масторас Грчка Грчка 2,30 2,30 о о о о 2,28 кв
3. Данил Циплаков Русија Русија 2,34 2,31 о о о о 2,28 кв
4. Силвано Ћесани Италија Италија 2,33 2,30 о о о xо 2,28 кв
5. Ђанмарко Тамбери Италија Италија 2,30 2,17 о xо xxо xо 2,28 кв, ЛРС
6. Александар Шустов Русија Русија 2,34 2,28 о о о xxо 2,28 кв, =ЛРС
7. Киријакос Јоану Кипар Кипар 2,32 2,20 xо о о xxо 2,28 кв, ЛРС
7. Андриј Проценко Украјина Украјина 2,36 2,33 о о xо xxо 2,28 кв
9. Силвестер Беднарек Пољска Пољска 2,30 2,28 о о о xxx 2,24
9. Матуш Бубеник Словачка Словачка 2,31 2,31 о о о xxx 2,24
9. Михај Донисан Румунија Румунија 2,31 2,28 о о о xxx 2,24
12. Костадинос Баниотис Грчка Грчка 2,32 2,28 о xо xо xxx 2,24
12. Алексеј Дмитрик Русија Русија 2,40 2,31 о xо xо xxx 2,24
14. Тихомир Иванов Бугарска Бугарска 2,25 2,25 о xо xxо xxx 2,24
14. Јуриј Кримаренко Украјина Украјина 2,34 2,26 о xо xxо xxx 2,24
16. Лукаш Бер Словачка Словачка 2,25 2,25 о о xxx 2,19
16. Андреа Леми Италија Италија 2,26 2,26 о о xxx 2,19
16. Еугенио Роси Сан Марино Сан Марино 2,22 2,22 о о xxx 2,19
19. Димитриос Хондрокоукис Кипар Кипар 2,33 2,32 о xо xxx 2,19
20. Рајвидас Станис Литванија Литванија 2,28 2,28 xо xо 2,19
21. Ален Смит Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 2,29 2,29 o xxо x- xx 2,19
22. Анндриј Коваљов Украјина Украјина 2,28 2,28 о xxx 2,14
22. Андер Митиков Молдавија Молдавија 2,22 2,22 о xxx 2,14
22. Матеш Пжибилко Њемачка Немачка 2,26 2,26 о xxx 2,14
25. Петер Бакоши Мађарска Мађарска 2,20 2,20 xо xxx 2,14
25. Мигел Анхел Санчо Шпанија Шпанија 2,27 2,24 xо xxx 2,14
Михал Кабелка Словачка Словачка 2,31 2,18 xxx БП

Подебљани лични рекорди су и национални рекорди земље коју такмичар представља

Финале

[6][7]

Место Атлетичар Земља 2,19 2,24 2,28 2,31 2,34 Рез. Бел.
Данил Циплаков Русија Русија о о xxо о xxx 2,31 =ЛРС
Силвано Ћесани Италија Италија о xxо xо xо xxx 2,31 ЛРС
Адонис Масторас Грчка Грчка xо о xxо xо xxx 2,31 ЛР
4. Александар Шустов Русија Русија xо о о xxx 2,28 =ЛРС
5. Јарослав Баба Чешка Чешка о о xо xxx 2,28
6. Андриј Проценко Украјина Украјина о xxо xxо xx- x 2,28
7. Ђанмарко Тамбери Италија Италија о xо xxx 2,24
8. Киријакос Јоану Кипар Кипар - xп БП

Укупни биланс медаља у скоку увис за мушкарце после 33. Европског првенства у дворани 1970—2015.

Биланс медаља, екипно

Земља
1.  Шведска 7 2 1 10
2.  Западна Немачка 6 6 7 19
3.  Русија 5 5 3 13
4.  Совјетски Савез 5 4 3 12
5.  Пољска 3 2 2 7
6.  Мађарска 3 2 1 6
7.  Уједињено Краљевство 1 1 2 4
8.  Чехословачка 1 1 1 3
9.  Швајцарска 1 0 2 3
Југославија Савезна Република Југославија Југославија 1 0 2 3
11.  Источна Немачка 0 3 0 3
12.  Француска 0 2 0 2
13.  Румунија 0 1 3 4
14.  Чешка 0 1 2 3
15,  Немачка 0 1 1 2
 Грчка 0 1 1 2
17.  Италија 0 1 0 1
 Кипар 0 1 0 1
 Шпанија 0 1 0 1
20.  Белгија 0 0 1 1
 Норвешка 0 0 1 1
 Холандија 0 0 1 1
Укупно {22} 33 35 34 102

Биланс медаља, појединачно

У овој табели су они који су освојили најмање 2 медаље.

Атлетичар Земља
1, Дитмар Мегенбург  Западна Немачка 5 1 2 8
2. Патрик Шеберг  Шведска 4 0 0 4
3. Иштван Мајор  Мађарска 3 1 0 4
4, Стефан Холм  Шведска 2 1 0 3
5. Артур Партика  Пољска 2 0 0 2
Владимир Јашенко  Совјетски Савез 2 0 0 2
Иван Ухов  Совјетски Савез 2 0 0 2
8. Карло Тренхард  Западна Немачка 1 4 0 5
9. Кестутис Шапка  Совјетски Савез 1 1 0 2
Јацек Вшола  Пољска 1 1 0 2
Далтон Грант  Уједињено Краљевство 1 1 0 2
Вјачеслав Вороњин  Русија 1 1 0 2
13. Роланд Далхојзер  Швајцарска 1 0 2 3
Драгутин Топић Југославија Савезна Република Југославија Југославија 1 0 2 3
15. Владимир Мали  Чехословачка 1 0 1 2
16. Ролф Бајлшмит  Источна Немачка 0 2 0 2
Алексеј Дмитрик  Русија 0 2 0 2
18. Јарослав Баба  Чехословачка} 0 1 1 2
Ендре Келемен  Мађарска 0 1 1 2
Сорин Матеј  Румунија 0 1 1 2
Јарослав Рибаков  Русија 0 1 1 2
Јири Тармак  Совјетски Савез 0 1 1 2

Види још

Референце

  1. ^ „Европска ранг листа сајт ЕАА”. Архивирано из оригинала 19. 02. 2015. г. Приступљено 19. 02. 2015. 
  2. ^ Светска ранг листа атлетичара у скоку увис у дворани 2015 (ИААФ).
  3. ^ „Сатница такмичења на ЕП 2015. на званичном сајту првенства” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 17. 02. 2015. г. Приступљено 19. 02. 2015. 
  4. ^ „Стартна листа квалаификација” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 05. 03. 2017. г. Приступљено 22. 03. 2015. 
  5. ^ „Резултат квалификација” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 12. 03. 2017. г. Приступљено 22. 03. 2015. 
  6. ^ „Стартна листа финала” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 05. 03. 2017. г. Приступљено 22. 03. 2015. 
  7. ^ „Резултати финала” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 12. 03. 2017. г. Приступљено 22. 03. 2015. 

Спољашње везе

  • п
  • р
  • у
Европски прваци у атлетици - скок увис
мушкарци
на отвореном

1934: Калеви Коткас (ФИН)  • 1938: Курт Лундквист (ШВЕ)  • 1946: Антон Болиндер (ШВЕ)  • 1950: Алан Патерсон (ВБ)  • 1954: Бент Нилсон (ШВЕ)  • 1958: Рикард Дал (ШВЕ)  • 1962: Валериј Брумељ (СССР)  • 1966: Жак Мадибо (ФРА)  • 1969: Валентин Гаврилов (СССР)  • 1971: Кестутис Шапка (СССР)  • 1974: Јеспер Теринг (ДАН)  • 1978: Владимир Јашченко (СССР)  • 1982: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1986: Игор Паклин (СССР)  • 1990: Драгутин Топић (ЈУГ)  • 1994: Стајнар Хен (НОР)  • 1998: Артур Партика (ПОЉ)  • 2002: Јарослав Рибаков (РУС)  • 2006: Андреј Сиљнов (РУС)  • 2010: Александар Шустов (РУС)  • 2012: Роберт Грабарз (ВБ)  • 2014: Богдан Богдаренко (УКР)  • 2016: Ђанмарко Тамбери (ИТА)  • 2018: Матеуш Пжибилко (НЕМ)

у дворани

1970: Валентин Гаврилов (СССР)  • 1971: Иштван Мајор (МАЂ)  • 1972: Иштван Мајор (МАЂ)  • 1973: Иштван Мајор (МАЂ)  • 1974: Kestutis Sapka (СССР)  • 1975: Vladimír Malý (ЧЕХ)  • 1976: Sergey Senyukov (СССР)  • 1977: Јацек Вшола (ПОЉ)  • 1978: Владимир Јашченко (СССР)  • 1979: Владимир Јашченко (СССР)  • 1980: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1981: Roland Dalhäuser (ШВА)  • 1982: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1983: Карло Тренхард (ФРГ)  • 1984: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1985: Патрик Сјеберг (ШВЕ)  • 1986: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1987: Патрик Сјеберг (ШВЕ)  • 1988: Патрик Сјеберг (ШВЕ)  • 1989: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1990: Артур Партика (ПОЉ)  • 1992: Патрик Сјеберг (ШВЕ)  • 1994: Далтон Грант (ВБ)  • 1996: Драгутин Топић (ЈУГ)  • 1998: Артур Патрика (ПОЉ)  • 2000: Вјачеслав Вороњин (РУС)  • 2002: Стефан Странд (ШВЕ)  • 2005: Стефан Холм (ШВЕ)  • 2007: Стефан Холм (ШВЕ)  • 2009: Иван Ухов (РУС)  • 2011: Иван Ухов (РУС)  • 2013: Сергеј Мудров (РУС)  • 2015: Данил Циплаков (РУС)  • 2017: Силвестер Беднарек (ПОЉ)  • 2019: Ђанмарко Тамбери (ИТА)

Жене
на отвореном

1938: Ибоља Чак (МАЂ)  • 1946: Анe-Мари Колшен (ФРА)  • 1950: Шила Лервил (ВБ)  • 1954: Телма Хопкинс (ВБ)  • 1958: Јоланда Балаш (РУМ)  • 1962: Јоланда Балаш (РУМ)  • 1966: Тајсија Ченчик (СССР)  • 1969: Милослава Рескова (ЧЕХ)  • 1971: Илона Гузенбауер (АУТ)  • 1974: Роземари Акерман (ГДР)  • 1978: Сара Симеони (ИТА)  • 1982: Улрике Мајфарт (ФРГ)  • 1986: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1990: Хајке Хенкел (ФРГ)  • 1994: Брита Билач (СЛО)  • 1998: Моника Јагар (РУМ)  • 2002: Кајса Бергквист (ШВЕ)  • 2006: Тија Хелебаут (БЕЛ)  • 2010: Бланка Влашић (ХРВ)  • 2012: Рут Беитија (ШПА)  • 2014: Рут Беитија (ШПА)  • 2016: Рут Беитија (ШПА)  • 2018: Марија Ласицкене (РУС)

у дворани

1970: Илона Гузенбауер (АУТ)  • 1971: Милада Карбанова (ЧЕХ)  • 1972: Рита Шмит (ДДР)  • 1973: Јорданка Благоева (БУГ)  • 1974: Роземари Акерман (ДДР)  • 1975: Роземари Акерман (ДДР)  • 1976: Роземари Акерман (ДДР)  • 1977: Сара Симеони (ИТА)  • 1978: Сара Симеони (ИТА)  • 1979: Андреа Матај (МАЂ)  • 1980: Сара Симеони (ИТА)  • 1981: Сара Симеони (ИТА)  • 1982: Улрике Мајфарт (ФРГ)  • 1983: Тамара Бикова (СССР)  • 1984: Улрике Мајфарт (ФРГ)  • 1985: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1986: Андреја Бинијас (ДДР)  • 1987: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1988: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1989: Алина Астафеј (РУМ)  • 1990: Хајке Хенкел (ФРГ)  • 1992: Хајке Хенкел (НЕМ)  • 1994: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1996: Алина Астафеј (НЕМ)  • 1998: Моника Јагар (ЧЕШ)  • 2000: Кајса Бергквист (ШВЕ)  • 2002: Марина Купцова (РУС)  • 2005: Ана Чичерова (РУС)  • 2007: Тија Хелебаут (БЕЛ)  • 2009: Аријана Фридрих (НЕМ)  • 2011: Антонијета ди Мартино (ИТА)  • 2013: Рут Беитија (ШПА)  • 2015: Марија Кучина (РУС)  • 2017: Ајрине Палшуте (ЛИТ)  • 2019: Марија Ласицкене (РУС)

  • п
  • р
  • у
Мушкарци

1934 • 1938 • 1946 • 1950 • 1954 • 1958 • 1962 • 1966 • 1969 • 1971 • 1974 • 1978 • 1982 • 1986 • 1990 • 1994 • 1998 • 2002 • 2006 • 2010 • 2012 • 2014 • 2016 • 2018 • 2020 • 2022

Жене

1934 • 1938 • 1946 • 1950 • 1954 • 1958 • 1962 • 1966 • 1969 • 1971 • 1974 • 1978 • 1982 • 1986 • 1990 • 1994 • 1998 • 2002 • 2006 • 2010 • 2012 • 2014 • 2016 • 2018 • 2020 • 2022

  • п
  • р
  • у
Мушкарци

1970 • 1971 • 1972 • 1973 • 1974 • 1975 • 1976 • 1977 • 1978 • 1979 • 1980 • 1981 • 1982 • 1983 • 1984 • 1985 • 1986 • 1987 • 1988 • 1989 • 1990 • 1992 • 1994 • 1996 • 1998 • 2000 • 2002 • 2005 • 2007 • 2009 • 2011 • 2013 • 2015 • 2017 • 2019 • 2021 • 2023

Жене

1970 • 1971 • 1972 • 1973 • 1974 • 1975 • 1976 • 1977 • 1978 • 1979 • 1980 • 1981 • 1982 • 1983 • 1984 • 1985 • 1986 • 1987 • 1988 • 1989 • 1990 • 1992 • 1994 • 1996 • 1998 • 2000 • 2002 • 2005 • 2007 • 2009 • 2011 • 2013 • 2015 • 2017 • 2019 • 2021 • 2023